Poreska uprava  >>  Biro za informisanje  >>  Novosti  >>  DRAGANA MARKOVIĆ, DIREKTORKA PORESKE UPRAVE: Za pet godina povećana naplata poreza za trećinu!

Poreski kalendar

dec 2019

Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31

*Pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre svake isplate prihoda. *Rezidentni obveznik koji otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužan je da prilikom isplate naknade tim licima najkasnije u roku od tri dana od dana isplate obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku, kao i da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu. Prijava se podnosi na Obrascu PDPO/S. *Poreska prijava za porez na dobit po odbitku podnosi se na dan isplate prihoda. *Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznika kome je poslovna godina različita od kalendarske je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. *Fizička lica koja ostvaruju prihode a za koje isplatilac nije dužan da podnese poresku prijavu, obračuna i plati javne prihode, podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, za prihode za koje je utvrđena obaveza samooporezivanja. Prijava se podnosi na Obrascu PP OPO. *Rok za podnošenje prijave za porez na dobit na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitaka i po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari ostvari nerezidentni obveznik, kao i na prihode ostvarene po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja, je 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. Prijava se podnosi na Obrascu PP KDZN. *Podnošenje obrasca PID PDV za 2019. godinu, ako je u 2019. godini ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo, Obrazac se predaje uz PDV prijavu za poreski period tekuće godine u kojem je podnet finansijski izveštaj za prethodnu godinu. *Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec. Zahtev se podnosi na Obrascu REF-G, najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. *Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biogoriva koji se koriste za transportne svrhe. Zahtev se podnosi na Obrascu REF-T, najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su derivati nafte i biogoriva nabavljeni. *Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, na Obrascu REF-ETE i podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe, na Obrascu REF-I. Zahtevi se podnose najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. *Podnošenje zahteva za refundaciju PDV kupcu hrane i opreme za bebe, na Obrascu RFNB, u periodu od 01.02. do 18.02. i u periodu od 02.07. do 16.07. u toku godine. *Podnošenje evidencione prijave za angažovanje sezonskih radnika elektronskim putem Poreskoj upravi. Prijavu podnosi poslodavac najkasnije prvog dana angažovanja sezonskonskih radnika u kalendarskom mesecu do 10 časova, odnosno u periodu između 13 i 15 časova za radnike koji rade u poslepodnevnoj smeni. Odjava sezonskih radnika se prijavljuje najkasnije do 10 časova, odnosno od 13 do 15 časova za rad u poslepodnevnoj smeni. Period u kojem se sezonski radnik prijavljuje ili odjavljuje je kalendarski mesec.

Novosti

štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 09. 2019.

DRAGANA MARKOVIĆ, DIREKTORKA PORESKE UPRAVE: Za pet godina povećana naplata poreza za trećinu!

Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković u intervjuu za Kurir otkriva kako je ova državna institucija u poslednjih nekoliko godina izrasla u daleko efikasniju administraciju, pa se danas može pohvaliti da je u periodu od 2014. do 2019. godine naplatila čak 36,7 odsto više javnih prihoda za koje je zadužena.

foto: Zorana Jevtić

Ona govori i o velikoj transformaciji Poreske uprave i objašnjava dokle se stiglo u ostvarenju zacrtane vizije za budućnost, a to je elektronsko poslovanje, okrenutost potrebama poreskih obveznika, pružanje najkvalitetnije usluge i zagarantovano poštovanja propisa zasnovano na proceni mogućeg rizika. Jedan od najvažnijih koraka ka modernizaciji bilo je donošenje Akcionog plana transformacije Poreske uprave od 2018. do 2023. godine.

- Poreska uprava Republike Srbije započela je 2015. sveobuhvatan proces reformi koji podrazumeva niz institucionalnih, organizacionih i tehnoloških promena. Transformacija Poreske uprave i njeni ciljevi bazirani su na potrebi za uspostavljanjem savremene i efikasne administracije, stvaranjem prostora za lakše i pravednije uslove poslovanja poreskih obveznika, kao i boljom komunikacijom obveznika s Poreskom upravom. Pomenutim Akcionim planom Poreska uprava se praktično fokusira na osnovne poreske delatnosti i prvu fazu konsolidacije organizacionih jedinica.

Šta ste dosad konkretno promenili i unapredili?
- Od sprovedenih mera najvažnije su da su sve poreske prijave prevedene u elektronski oblik, procesi administriranja poreza znatno su unapređeni uvođenjem novih tehnologija i razvojem elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza u Srbiji, a formiran je i novi sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima. Poreska uprava je otvorila posebne šaltere, vizuelno prepoznatljive u okviru filijala pod nazivom „Vaš poreznik“, na kojima poreski obveznici u neposrednoj komunikaciji s poreskim službenicima dobijaju sve tražene informacije, kao i brošure i flajere, a sve u cilju rešavanja aktuelnog problema poreskog obveznika i dobrovoljnog izmirenja poreskih obaveza.

Drastično ste smanjili broj filijala. Koji su razlozi za to?
- Smanjen je broj organizacionih jedinica najpre sa 178 na 78, a zatim je od 1. jula 2019. počela da funkcioniše nova poslovna mreža koja podrazumeva 37 filijala. Odvojene su sporedne od osnovnih aktivnosti. Redukcija broja filijala je posledica znatnog jačanja elektronske komunikacije i poslovanja, prvenstveno putem korišćenja portala E-porezi, koji faktički predstavlja najveću filijalu Uprave, kao i posledica smanjenja potrebe dolaska poreskih obveznika u organizacione jedinice Uprave. Ono što postižemo koncentracijom rada i konsolidacijom osnovnih funkcija su zapravo jačanje jednoobraznog postupanja inspekcijskih organa uprave, efikasnija naplata budžetskih prihoda, racionalizacija troškova poslovanja i efikasnija kontrola poreskih obveznika. Namera nam je i bila da reorganizacijom Poreske uprave stvorimo novi funkcionalni sistem i novu organizacionu strukturu u kojoj će svaki zaposleni imati svoje mesto koje će zavisiti od promena koje sprovodimo, ali i od kompetencija, stručnosti, znanja i svakodnevnog zalaganja. Mi smo u novu organizacionu strukturu zapravo ušli bez ijednog otpuštenog radnika i ovu činjenicu su uvažili kako zaposleni u Poreskoj upravi tako i reprezentativni sindikat Poreske uprave. Važno je istaći da naplata javnih prihoda za koje je zadužena Poreska uprava ne samo da nije ugrožena već je i povećana. 

Kako ste to uspeli i kakve su sada brojke?

- Poreska uprava je od 2014. do 2019. naplatila 36,7 odsto više javnih prihoda za koje je zadužena. U pomenutom periodu, Poreska uprava je imala izuzetno proaktivnu ulogu koja podrazumeva stalni monitoring nad svim poreskim obveznicima i brzu reakciju u slučaju nastanka duga po osnovu javnih prihoda. Danas veliki broj poreskih obveznika svoje obaveze izmiruje na vreme, čime se izbegava primena mera redovne i prinudne naplate.

Kako će konkretno izgledati modernizovana Poreska uprava, kako ćemo plaćati poreze?
- Činimo sve da Poresku upravu transformišemo u efikasnu poresku administraciju, u kojoj rade visokoobučeni zaposleni koji su dobro plaćeni za obavljanje poslova, a šira društvena zajednica veoma je zadovoljna načinom na koji Poreska uprava administrira poreski sistem. Rezultati koji budu postignuti doprineće ostvarenju vizije Poreske uprave za budućnost, a to je da postane organizacija koju karakteriše elektronsko poslovanje i organ uprave okrenut potrebama poreskih obveznika koji pruža najkvalitetnije usluge i opremljen je efikasnim mehanizmima za obezbeđenje poštovanja propisa zasnovanih na proceni mogućeg rizika, uz primenu IKT rešenja kojima se omogućava da Poreska uprava svoje ograničene resurse iskoristi na delotvoran način u cilju optimizacije naplate javnih prihoda u korist Srbije.

Kako naterati Srbe da prihvate porez kao nešto što će im se vratiti? Kako izgraditi klijentski odnos sa poreskim obveznikom, kojem težite kao Poreska uprava?
- Namera Poreske uprave je da gde god je to moguće deluje preventivno, a ne represivno. Na tom putu veoma je važna edukacija poreskih obveznika, kao i podizanje nivoa poreske kulture i jačanje svesti građana o značaju izmirivanja obaveza i poštovanja propisa. Opredeljenje Poreske uprave kao moderne poreske administracije jeste kreiranje ambijenta u kom svaki poreski obveznik bez suvišnih troškova ispunjava svoje poreske obaveze. Formirali smo Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima i edukaciju i na taj način jasno izrazili nameru Poreske uprave za uspostavljanjem klijentskog i pravičnog odnosa, sa uvažavanjem, prema poreskim obveznicima.

Kako sarađujete s ministrom finansija Sinišom Malim?
- S ministrom finansija Sinišom Malim imamo izuzetno dobru saradnju. Poreska uprava Srbije je prva Uprava u sastavu Ministarstva finansija koju je, na početku svog mandata, posetio ministar. Siniša Mali je odmah pokazao spremnost da pruži podršku u podizanju kadrovskog, stručnog i tehničkog kapaciteta, kao i materijalnog položaja zaposlenih u poreskoj administraciji, kako bi se osposobila da nesmetano i blagovremeno realizuje zadatke koji budu pred njom. Ministar aktivno učestvuje i pruža nam veliku podršku u realizaciji programa transformacije. Upravo ovih dana obilazi filijale na terenu i razgovara sa zaposlenima, a koliko želi da Poreska uprava bude nalik modernim poreskim administracijama, govori i njegov angažman u vezi sa izgradnjom nove zgrade za potrebe Poreske uprave. 

Bilo je više kampanja u kojima se promovisalo izdavanje fiskalnih računa, a građani se motivisali da ih uzimaju. Kakvi su rezultati posle toga?
- Poreska uprava Srbije u kontinuitetu sprovodi aktivnosti u cilju jačanja svesti građana i privrede kroz edukativne medijske kampanje, od kojih je najprepoznatljivija „Porez plati da ti se dobrim vrati“, zatim kroz fiskalnu edukaciju mladih „Poreski čas“, kao i seriju sastanaka sa strukovnim udruženjima i komorama. Više puta organizovana nagradna igra takođe je jedan od načina za podizanje svesti građana i privrede motivisanjem za uzimanje, odnosno izdavanje fiskalnih računa. Možemo biti zadovoljni sveukupnim efektom svih aktivnosti koje preduzimamo u okviru preventivnog delovanja prema poreskim obveznicima, a u cilju pospešivanja dobrovoljnog plaćanja poreza. Naime, poštovanje propisa i plaćanje poreza, a samim tim i prevođenje sive ekonomije u legalne tokove, preduslovi su da država funkcioniše, da vaspitači i učitelji naše dece, lekari ili vojnici primaju platu i da se obezbedi novac za nove puteve, škole, bolnice i druge ustanove. Borba protiv sive ekonomije podrazumeva aktivno uključivanje državnih organa, organizacija, privrede i građana. Bez toga nije moguće postići opšti cilj. Zato je podizanje svesti građana o tome da je poslovanje ili tolerisanje rada u sivoj zoni štetno i za njih i za društvo u celini, i to je jedna od ključnih poluga u borbi protiv sive ekonomije. 

Već je uvreženo mišljenje da na estradi ima najviše utaje poreza. Ima li istine u tome, imate li plan kako da se svi sa estrade nateraju da plate porez?
- Zakon je isti za sve građane, bez obzira na to da li je u pitanju estrada ili neka druga ciljna grupa poreskih obveznika. Zakon se mora poštovati, u suprotnom, predviđene su sankcije za sve slučajeve nepoštovanja propisa. Represivne mere, odnosno kontrola, eventualno kažnjavanje i prinudna naplata, primenjuju se prema obveznicima koji ne žele da poštuju poreske propise. Razvijamo i indirektne metode kontrole poreskih obveznika, a mnogo će doprineti Zakon o poreklu imovine. S druge strane, poreskim obveznicima koji žele da poštuju propise pruža se široka lepeza usluga, pomoći i edukacije.

Koje su najproblematičnije delatnosti ili oblasti privrede kada je reč o neplaćanju poreza?

- Najčešći primeri izbegavanja plaćanja poreza uočeni su kod poreskih obveznika koji se bave prometom akciznih proizvoda, građevinarstvom, sekundarnim sirovinama, izdavanjem sala za organizovanje proslava, trgovinom preko interneta, ugostiteljstvom, zdravstvenim uslugama, poljoprivrednih gazdinstva i fizičkih lica koja izdaju nepokretnosti.

 

Da li vam je prethodno radno iskustvo stečeno radom u drugim institucijama pomoglo u rukovođenju Poreskom upravom?

- Diplomirani sam ekonomista sa ozbiljnim radnim iskustvom u državnom i privatnom sektoru. Ekonomista sam i po obrazovanju i po poslovnoj filozofiji i pristupu. Karijeru sam počela kao profesor u školi. Bila sam, između ostalog, direktor u „NIS Jugopetrolu“, menadžer u inostranim kompanijama, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva, zamenik načelnika logistike u BIA, supervizor u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, sa licencom stečajnog upravnika. Na funkciju direktora Poreske uprave Srbije izabrana sam na konkursu, a petogodišnji mandat potvrdila je Vlada Srbije. Iskustvo i veštine koje stičete tokom rada svakako jesu od pomoći. Savremeno poslovno okruženje i sveukupne promene, s druge strane, nameću potrebu stalnog usavršavanja i usvajanja novih znanja i veština, bez obzira na to kojom se profesijom bavite.

Kakav je izazov voditi Poresku upravu?

- Rukovođenje nije lak i jednostavan posao jer se, pre svega veština rukovođenja reflektuje na sve zaposlene, kao i na kvalitet rada same institucije. Od mog dolaska na čelo ove važne institucije preduzeli smo niz aktivnosti da izgradimo modernu Poresku upravu koja će se u budućnosti sve manje oslanjati na represivne mere, a sve više na razvijenu svest obveznika za potrebom plaćanja poreza.

 

Propisi moraju da se poštuju

Poresku upravu bije glas da stavlja katanac na lokale, mnogi manji privrednici posle vaše intervencije tvrde da ne mogu da nastave s radom. Ako Poreskoj upravi nije cilj da ih zatvara, koje su opcije da svi budu zadovoljni?
- Ne bih se složila s konstatacijom da su u pitanju manji objekti. Bilo je zatvaranja i manjih i većih objekata. Neophodna je promena svesti građana o značaju plaćanja poreza. Poštovanje poreskih propisa je zapravo jedina ispravna opcija. Zatvaranje objekata, odnosno privremeno oduzimanje dozvole za rad, posledica je upravo nepoštovanja poreskih propisa, i to je jedna od mera koja se u određenim slučajevima primenjuje. Poreskoj upravi svakako nije cilj zabrana obavljanja delatnosti ili onemogućavanje obveznika da obavlja svoju delatnost. Primenu restriktivnih mera pokušavamo da svedemo na što manju meru upravo preventivnim delovanjem, odnosno sprovođenjem edukativnih kampanja, poput već pomenute „Porez plati da ti se dobrim vrati“.

Izvor: Kurir

 

Komentari 0

ostavi komentar
Vidi još

Ostavi komentar