Poreska uprava  >>  O nama  >>  Legalnost softvera  >>  Kontrola legalnosti softvera

Poreski kalendar

dec 2018

Pon Uto Sre Čet Pet Sub Ned
1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31

Pojedinačna poreska prijava na obrascu PPP PD za poreze i doprinose po odbitku podnosi se pre svake isplate prihoda. Rezidentni obveznik koji otkupljuje sekundarne sirovine i otpad od rezidentnog, odnosno nerezidentnog pravnog lica, dužan je da prilikom isplate naknade tim licima obračuna, obustavi i na propisani račun uplati porez po odbitku, kao i da podnese poresku prijavu nadležnom poreskom organu. Poreska prijava za porez na dobit po odbitku podnosi se na dan isplate prihoda. Rok za podnošenje poreske prijave i poreskog bilansa za obveznika kome je poslovna godina različita od kalendarske je 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza. Fizička lica koja ostvaruju prihode a za koje isplatilac nije dužan da podnese poresku prijavu, obračuna i plati javne prihode, podnose poresku prijavu u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, za prihode za koje je utvrđena obaveza samooporezivanja. Rok za podnošenje prijave za porez na dobit na prihode koje po osnovu kapitalnih dobitaka i po osnovu zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari ostvari nerezidentni obveznik, kao i na prihode ostvarene po osnovu namirenja potraživanja u postupku izvršenja, odnosno u svakom drugom postupku namirenja potraživanja, je 30 dana od dana ostvarivanja prihoda. Podnošenje obrasca PID PDV za 2017. godinu, ako je u 2017. godini ispunjen jedan od kriterijuma za sticanje statusa obveznika PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo, vrši se uz poresku PDV prijavu za poreski period tekuće godine u kojem je podnet finansijski izveštaj za prethodnu godinu u skladu sa propisima o računovodstvu. Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za grejanje poslovnog, odnosno stambenog prostora za prethodni mesec. Zahtev se podnosi na obrascu REF-G, najranije 20 dana po isteku meseca u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biogoriva koji se koriste za transportne svrhe. Zahtev se podnosi na obrascu REF-T, najranije 20 dana po isteku kvartala u kojem su derivati nafte i biogoriva nabavljeni. Podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte i biotečnosti koji se koriste za proizvodnju električne i toplotne energije, na obrascu REF-ETE i podnošenje zahteva za refakciju plaćene akcize na derivate nafte koji se koriste za industrijske svrhe, na obrascu REF-I. Zahtevi se podnose najranije 20 dana po isteku kvartala u kome su nabavljeni derivati nafte i biotečnosti. Podnošenje zahteva za refundaciju PDV kupcu hrane i opreme za bebe, na obrascu RFNB, u periodu od 01.02. do 15.02. i u periodu od 02.07. do 16.07. u toku godine. Podnošenje pregleda obračuna PDV, na obrascu POPDV uz poresku prijavu PDV za svaki poreski period.

štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kontrola legalnosti softvera

 Prava intelektualne svojine na računarske programe i baze podataka

Zakonski osnov, uloga i nadležnost Poreske uprave - Prava intelektualne svojine na računarske programe (softvere) i baze podataka uređena su Zakonom o autorskim i srodnim pravima („Sl.glasnik RS“br. 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016), čija je primena predmet Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Sl.glasnik RS“br. 46/06, 104/09) i Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl.glasnik RS“, br 36/15). Odredbama člana 6. Zakona o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, propisano je da je Ministarstvo zaduženo za poslove finansija preko poreskih inspektora nadležno za efikasnu zaštitu prava intelektualne svojine, odnosno prava na računarske programe i baze podataka.

Odredbama člana 14. istog zakona propisano je da nadležni organ, po službenoj dužnosti ili na zahtev nosioca prava, preduzima radnje i donosi akte u skladu sa navedenim zakonom. Sam postupak kontrole uređen je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl.gklasnik RS“ br. 80/02, 84/02-ispr., 23/03-ispr., 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr.zakon, ..., 53/2010, 101/2011, 2/2012-ispravka, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/14, 105/14, 112/2015 i 15/2016) i Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Sl.glasnik RS“,br. 36/15).

U skladu sa članom 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru, inspekcijasi nadzor prema vrsti, može biti redovan, vanredan, kontrolni i dopunski.

Poreskom obvezniku, usled nepravilnosti i nezakonitosti u korišćenju  softvera i kršenja prava autora, inspektor može izreći upravnu meru, i to:

  • preventivnu meru,
  • meru za otklanjanje nezakonitosti,
  • posebnu meru naredbe, zabrane ili zaplene ili
  • meru za zaštitu prava trećih lica.

U slučajevima da poreski obveznik nije preventivno otklonio nepravilnosti o nelegalnom ili nepravilno licenciranom softveru ili u ostavljenom roku nije postupio po nalogu inspektora za otklanjanje nepravilnosti i nezakonitosti, inspektor će postupiti (član 42. Zakona o inspekcijskom nadzoru) u skladu sa Zakonom o privrednom prestupu i podneti prijavu OJT (za pravna i dr. pravna lica) ili u skladu sa Zakonom o prekršajima podneti prekršajnu prijavu (preduzetnici).

Odredbama člana 215. i 216. Zakona o autorskim i srodnim pravima za nelegalno korišćenje prava intelektualne svojine na računarske programe i baze podataka propisana je kazna za privredni prestup za privredno društvo ili drugo pravno lice od 100.000-3.000.000 dinara i 50.000-200.000 din. za odgovorno lice u pravnom licu i kazna za prekršaj preduzetnika od 50.000-500.000 din.

Zakon o organizaciji nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Sl.glasnik RS“, 61/05,104/09), primenjuje se radi otkrivanja krivičnih dela protiv intelektualne svojine kod kojih se kao sredstvo izvršenja javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže i računarski podaci.

Odredbama člana 3. stav 2 Zakona o nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala („Sl.glasnik RS“, br. 61/2005. i 104/2009) propisana je mogućnost podnošenja krivične prijave za posedovanje preko 2000 kopija (instalacija) nelicenciranog softvera ili nelegalnog softvera u vrednosti većoj od milion dinara.

U slučajevima kada se u postupku poreske kontrole utvrde činjenice i okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova za sumnju da je izvršeno poresko krivično delo u skladu Krivičnim zakonikom („Sl.glasnik RS“, 85/05, 85/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09, 111/09, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), inspektor sastavlja izveštaj i sa dokazima dostavlja nadležnom rukovodiocu PU (pomoćniku direktora), koji u roku od 24 sata dostavlja izveštaj sa dokazima rukovodiocu Poreske policije (čl.136.ZPPPA) koji postupa u skladu sa navedenim Krivičnim Zakonikom.

Postupanje po službenoj dužnosti - Poreska uprava donosi Godišnji plan kontrole koji se zasniva na proceni značaja i rizika poreskih obveznika sa aspekta korišćenja legalnog sofvera. Na osnovu odabranih kriterijuma za analizu rizika vrši se selekcija poreskih obveznika za kontrolu i planiraju i donose mesečni planovi kontrole.

Na osnovu definisanih i izdvojenih obveznika za kontrolu, poreski inspektor na osnovu naloga za kontrolu započinje postupak kontrole i preduzima radnje i donosi akte u skladu sa Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine,  ZPPPA, i Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

Poreska uprava je sačinila kontrolnu listu iz oblasti legalnosti softvera, objavila je na internet stranici -www.poreskauprava.gov.rs/aktuelnosti/Ostalo/3525/inspekcijski-nadzor---kontrolne-liste.html i primenjivaće je u postupku redovne kontrole.

Kontrolna lista pomaže poreskim obveznicima da znaju koje su obaveze i šta treba da urade kako bi svoje poslovanje i postupanje uskladili sa propisima i sprečili nelegalno i nepravilno licencirano korišćenje računarskih programa i šta inspektor kontroliše u postupku kontrole.

Postupanje na zahtev nosioca prava intelektualne svojine ili organizacije koja ga zastupa i postupanje po predstavkama - Ukoliko nosilac autorskih prava ili organizacija koja ga zastupa, pravno ili fizičko lice ili anonimno lice podnese zahtev za prestup ili predstavku za kontrolu kršenja prava intelektualne svojine na računarske programe i baze podataka, Poreska uprava postupa po zahtevu u skladu sa Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine i Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

U skladu sa članom 18. Zakona o inspekcijskom nadzoru inspektor neće pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu predstavke ako je procenjen neznatan rizik ili je posredi zloupotreba prava. Takođe, isti član Zakona propisuje, da ukoliko inspektor utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje postupka po službenoj dužnosti na osnovu predstavke,  obavestiće o tome podnosioca predstavke, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predstavke.

Na zahtev podnosioca predstavke, ukoliko je procenjen rizik nizak, srednji ili visok, inspektor obaveštava podnosioca predstavke kako je postupio sa predstavkom, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a o ishodu pokrenutog postupka vanrednog inspekcijskog nadzora, ukoliko je procenjen rizik kritičan - najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja postupka.

Aktivnosti Poreske uprave i postupak poreske kontrole

Postupak poreske kontrole - U skladu sa članom 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru, inspektor u pisanom obliku obaveštava poreskog obveznika o predstojećem inspekcijskom nadzoru (u daljem tekstu kontroli), kao i o internet stranici na kojoj je objavljena kontrolna lista, najkasnije tri radna dana pre početka nadzora.

Takođe, inspekcijski nadzor može da započne bez obaveštavanja nadziranog subjekta o predstojećem nadzoru kada postoje razlozi za neodložno postupanje ili opravdana bojazan da bi obaveštenje umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora, odnosno bojazan da nadzirani subjekt izvrši deinstalaciju softvera i izvrši računarski incident.

S obzirom da kontrola poreskog obveznika može biti najavljena u skladu sa pisanim obaveštenjem, ili ne najavljena, u skladu sa prethodnim  stavom 2, to ista započinje uručivanjem naloga za kontrolu direktoru ili drugom ovlašćenom licu u pravnom licu, vlasniku preduzetničke radnje ili ovlašćenom licu, poslovođi ortačke radnje (ili ortaku), punomoćniku, zastupniku po službenoj dužnosti.

Ukoliko poreski obveznik, odnosno prisutno lice odbije uručenje naloga za kontrolu, smatra se da kontrola počinje pokazivanjem naloga i predočavanjem njegove sadržine poreskom obvezniku, odnosno prisutnom licu. (Čl. 18. stav 8 Zakona o inspekcijskom nadzoru)

Za početak, u postupku kontrole, poreski inspektor proverava osnovne podatke o poreskom obvezniku na osnovu dokumentacije sa kojom raspolaže, kao na primer javne isprave i podatke iz registra.

Inspektor, postupajući u granicama predmeta kontrole iz naloga za kontrolu, preduzima one provere i druge radnje koje su sadržane u kontrolnoj listi. (čl. 14. stav 2 Zakona o inspekcijskom nadzoru).

Poreski obveznik može dostaviti inspektoru izveštaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i samoproceni rizika, koje je sproveo saglasno sadržini kontrolne liste i pravilima o proceni rizika. (čl. 14. stav 5 Zakona o inspekcijskom nadzoru)

Ako više inspekcija vrši zajednički nadzor, nadzirani subjekat ima pravo da inspektoru uskrati davanje podataka i izjava koje je dao jednom od inspektora u tom nadzoru.

Istovetnost kopija i originala dokumentacije poreskog obveznika potvrđuje poreski obveznik svojim pečatom i potpisom.

Ovlašćenja inspektora radi utvrđivanja činjenica propisana su članom 21. Zakona o inspekcijskom nadzoru.

Nakon utvrđivanja osnovnih podataka o poreskom obvezniku, inspektor utvrđuje broj računara po popisnoj listi za prethodnu godinu i broj računara na dan vršenja kontrole i vrši kontrolu knjiženja softvera. Dakle, proverava konta 023-postrojenja i oprema, 103-sitan inventar i konta za knjiženje kupljenog sofvera: 014-ostala nematerijalna ulaganja, 559-ostali nematerijalni troškovi, 550-troškovi neproizvodnih usluga. Često, poreski inspektori zbog lošeg knjigovodstvenog vođenja broja računara pribegavaju fizičkom prebrojavanju istih.

Na osnovu izlistavanja putem softvera za izlistavanje instaliranog softvera ili putem računarske metodologije inspektor utvrđuje broj i vrstu instaliranih softvera na svim računarima.

Kod poreskih obveznika koji poseduju veliki broj računara izlistavanje softvera vrši se na selektovanom broju računara prema proceni poreskog inspektora. Ukoliko se na selektovanom broju računara utvrdi nelegalan softver, vrši se izlistavanje softvera na svim računarima.

Dalje, poreski inspektor proverava legalnost softvera u zavisnosti od vrste softvera i proizvođača softvera. Dakle, inspektor u postupku kontrole se pridržava pravila koje je propisao proizvođač softvera, te na primer proverava pravilnost instaliranog Windows operativnog sistema, office, aplikacija, razvojnih alata, pravilnosti instaliranog softvera kroz nabavku licenci putem ugovora o količinskom licenciranju, zatim softvera kroz nabavku serverskih i pristupnih licenci, proverava originalnu ambalažu za instaliran softver, CD medije, sertifikate, upoređuje i proverava serijske brojeve, postojanje hardlock-ova (na primer: hardverski ključ- USB) i druga pravila nabavke softvera i na kraju proverava račune - fakture o kupljenom softveru.

U slučajevima da za utvrđivanje određene činjenice ne postoje neposredni dokazi, inspektor omogućava poreskom obvezniku da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za konstataciju o posedovanju legalnog ili nelegalnog softvera.

Po završetku svih provera u kontroli, poreski inspektor sastavlja zapisnik o sprovedenoj kontroli i isti dostavlja obvezniku u roku od 5 dana (čl. 128. stav 3 ZPPPA), odnosno 8 dana (čl. 35. stav 5 Zakona o inspekcijskom nadzoru) od završetka kontrole.

Poreskom obvezniku je omogućeno da se o nalazu iz zapisnika izjasni u roku od 8 dana (čl. 128. stav 5 ZPPPA), odnosno 5 dana (čl. 36. stav 1 Zakona o inspekcijskom nadzoru) od dana prijema zapisnika.

Kontrolna lista je sastavni deo zapisnika (čl. 35. stav 3 Zakona o inspekcijskom nadzoru). Sadržina kontrolne liste i činjenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom inspektora i poreskog obveznika, odnosno prisutnog lica. (čl. 14. stav 3 Zakona o inspekcijskom nadzoru)

Ukoliko obveznik dostavi primedbe na zapisnik u kojima je izneo nove dokaze i činjenice, zbog kojih bi trebalo promeniti činjenično stanje utvrđeno u zapisniku ili izmeniti ranije pravne ocene, inspektor donosi dopunski zapisnik. Na dopunski zapisnik se ne može izjaviti prigovor.

U slučajevima da poreski obveznik u ostavljenom roku u postupku  kontrole ne preduzme mere koje su mu naložene, odnosno predložene, ne otkloni nezakonitost i štetne posledice korišćenjem nelegalnog softvera, inspektor donosi rešenje, kojim izriče mere za otklanjanje nezakonitosti (najkasnije 60 dana od dana kada je zapisnik, odnosno kada je dopunski  zapisnik primljen).

U slučajevima da poreski obveznik ne otkloni nepravilnosti, po izricanju upravnih mera u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i donetog rešenja u roku od 15 dana od dana uručenja istog, inspektor će postupiti (čl. 42. Zakona o inspekcijskom nadzoru) u skladu sa Zakonom o privrednim prestupima i podneti prijavu OJT (za pravna i dr. pravna lica) ili u skladu sa Zakonom o prekršajima podneti prekršajnu prijavu Prekršajnom sudu (preduzetnici).

Poštovanje prava autora i prednosti korišćenja legalnog softvera - Softver kao računarski program ili skup programa predstavlja autorsko delo nosioca autorskog prava koji ima isključivo pravo da štiti integritet svog prava i da ima pravo nadoknade na ekonomsko iskorišćavanje svog dela (član 19 Zakona o autorskim i srodnim pravima). Za svako iskorišćenje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, što znači da računarski program, odnosno licenca za korišćenje softverskog programa treba da bude odobrena od strane vlasnika autorskog dela, odnosno patentnih prava, te se licenca, odnosno računarski program mora ili platiti ili ustupiti besplatno u zavisnosti od namere nosioca prava, odnosno proizvođača.

Nabavljen legalan softver kroz mrežu autorizovanih prodavaca ili distributera podrazumeva bezbedniji način korišćenja programa, raspolaganje sa pravim informacijama o mogućnosti korišćenja programa, mogućnost dobijanja tehničke podrške i adekvatne obuke za korišćenje programa. Nelegalno kupljen softver podrazumeva da lice koje instalira nelegalan softver traži određenu nadoknadu a za uzvrat se dobija mogućnost korišćenja softvera od 10-20% od ukupnih mogućnosti softverskog proizvoda i rešenja. Takođe, piratski softver ne podrazumeva mogućnost korišćenja najnovijih verzija za određenu vrstu softverskog proizvoda.

Mora se napomenuti da korišće legalnih računarskih programa obezbeđuje veće mogućnosti operativnog i bezbednosnog delovanja od napada hakera, zaraženih malicioznih programa, gubitka i krađe podataka itd.

Softverska pismenost i razvijenost jednog modernog društva podrazumeva legalno korišćenje programa i poštovanje prava autora, na čemu rade inspektori Poreske uprave.

 Ciljevi Poreske uprave

Dugoročni ciljevi:

  • Smanjenje stepena korišćenja nelegalnog softvera (stepen piraterije 67%-2015.godine);
  • Suzbijanje sive ekonomije, odnosno razvoj i uređenje tržišta prodaje legalnog softvera;
  • Povećanje budžetskih prihoda;
  • Smanjenje visokotehnološkog kriminala.

Opšti ciljevi:

  • Priključenje Srbije EU;
  • Pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji;
  • Razvoj domaće i nove ekonomije, posebno IT industrije;
  • Otvaranje novih radnih mesta.

Za sva pitanja vezana za prava intelektualne svojine na računarske programe i baze podataka možete da se informišete posredstvom sajta Poreske uprave ili putem telefona:

Beograd

011 39 50 630

011 39 53 332

Kragujevac

034 33 78 64

Novi Sad

021 487 43 76

021 480 27 13

Niš

018 25 73 52  (lok. 24 i 25)